Udruga Igranje

Uvod iz Enciklopedija Društvenih i kartaških igara-D.Stojanović (u pripremi za štampu)

Postojanje igara u živom svetu,javlja se još kod
bića primitivnog nivoa razvoja,riba i ptica(„Bračne Igre“).Kod sisara
je uobičajeno,da se kroz igru, mladunci obučavaju za lov i opstanak.U
našem ljudskom rodu,dete se ne može zamisliti bez igre.Ona sama kao
proces mu pomaže,da se pripremi za život među odraslima,da se oslobodi
viška energije i da bez prepirke,svađe i fizičkog obračuna, dokaže
superiornost nad svojim vršnjacima.Reč „Igra“,obično označava nešto
lako,neiznuđeno,živahno i najzad,neozbiljno.Ipak,uveliko je prevaziđeno
mišljenje,da je ona samo čista zabava za decu i besposličare.O tome
svedoči drevna i bogata istorija razvoja igara.
U Kepsovoj
piramidi,pronađena je glinena tabla sa kalendarom i poljima za igru.Sa
druge strane,još iz Mitologije je poznato, da su Egipatski Bogovi
igrali „Igre sa Kockicama“ ,a ulozi su im bili kalendarske
godine,meseci i dani.Tako se i objašnjava nejednak broj dana u
pojedinim mesecima.
Drevni induski Ep „Mahatmharata“,pored ostalog,
opisuje i dva igrača sa kockicama.Durodhan nepošten čovek,nasledilo je
Kockice za Igru od svog ujaka Sakuni,koje su bile „začarane“ i
neprestano dobijale.Naivni Judišihitra je naseo na trik i izgubio
100.000 robova,100.000 robinja,neverovanu količinu dragocenosti,a na
samom kraju, i svoju prelepu ženu Draupadi.
U Kini se pojavila igra
„Vej-Či“,u kojoj su učestvovale stotine figura.Nju je osmislio poznati
kineski Imperator Jao.Namenio ju je svom sinu,uz pomoć koje bi ovaj
razvijao umne i vojno-taktičke sposobnosti.Takođe , u drevnoj knjizi
mudrosti („Knjiga Promena“),pominje se „Igra Palica“.Ona je,pored
zabave,služila i za definisanje karakternih osobina ličnosti igrača,a
koje su tokom igre nesvesno ispoljavane.Inače,u Kini su od samog
početka postojanja,igre bile tesno povezane sa gatanjem,predskazanjem
budućnosti i proricanjem sudbine.
U Grčkoj mitologiji postoji
predanje o nastanku „Hazarda“,prema kome ga je izmislila nemilosrdna
ćerka Boga Zevsa i Boginje sudbine Tiho.Nju je zabavljalo da komponuje
igre,čiji ishod isključivo zavisi od sreće,a zatim da posmatra patnje
igrača, koji gube ceo svoj imetak.Ona je na prozorima kuća
predodređenih za igru, postavljala raznobojne fenjere,koji bi
privlačili pažnju slučajnih prolaznika.
Rimski Imeratori Oktavijan
Avgust,Kaligula i Neron su vrlo često učestvovali u Hazardnim igrama,a
kao uloge su na kocku postavljali živote svojih podanika.Oni su čak i
znamenito „Rimsko Pravo“ podređivali Hazardu,tj.izrečene kazne su
vezivali za ishod bačene kocke i tome slično.
U razvalinama Pompeje je pronađena tabla za Back-Gammon i Damu,a takođe i veliki broj kockica.
Kod
Starih Jevreja je bio jako strog zakon za onoga,ko drugome odnese novac
na kartama,Međutim,on je bio važeći jedino ako to učini Jevrejin
Jevrejinu.Ako su pak u igri učestvovali Jevrejin i pripadnik neke druge
vere,on se nije primenjivao.
Kuran strogo zabranjuje sve Društvene
igre,osim Šaha.Citat iz njega glasi: „Satana misli da među nas zaseje
mržnju i razdor, kroz vino i hazard“.
Drušvene Igre se pominju i u Novom Zavetu.
Posmarajući
kroz istoriju,mnoge poznate ličnosti su bile pasionirani fanatici
pojedinih igara.Neke od njih nije zanimala „igra“,već ih je uzbuđivala
istinska „kocka“.Kao najveći zaljubljenici Hazarda se
pominju:Dostojevski,Dima,Kazanova,Sara Bernar,Elvis Prisli i mnogi
drugi.
Najveći umovi čovečanstva su Društvenim igrama davali ogroman
značaj.Po Kantu,Šileru,Blocku,Hejzingu i mnogim drugima,igra je vrlo
bitan faktor u svakodnevnom životu i razvoju čoveka.
„Čovek igra samo tada,kada je u punom smislu reči ČOVEK i on postaje čovekom samo tada,kada igra“.
Jedna vrlo zanimljiva priča iz ruske istorije,najbolje govori o značaju igre kod mladih:
Posle smrti Cara Alekseja I Romanova,naslednici prestola su postali
dvojica njegovih sinova,Ivan(stariji) i Petar(mlađi).Međutim,to su bila
još uvek samo deca,pa je upravljanje državom preuzela njihova starija
sestra Sofija.Ivan je još od detinjstva bio bolešljiv i po svoj
prilici, nedugovečan.Petar je međutim,bio takav fanatik za igru,da su
ga mnogi smatrali maloumnim.Hiljade njegovih vršnjaka je dovođeno na
dvor,a on je od njih pravio „vojske“,koje su se međusobno
„sukobljavale“.Sofija je sa podsmesima gledala na brata,smatrajući da
je nedorastao da je jednog dana zameni na prestolu.
Međutim,vreme
je prolazilo,a Petar i njegovi drugari su odrastali.Kada je došao
trenutak odlučujuće borbe oko prestola,njegovi „vojnici“ obučeni kroz
igru,do nogu su potukli Sofijinu profesionalnu gardu.Rezultat toga je
bio:Petar postaje Car,a Sofija ostatak života provodi u manastiru.


Mi Vam ovom prilikom želimo zabavu i prijatne trenutke uz igre,koje se
upravo nalaze pred vama.Ako bi Vam pri tome poželeli i dolazak na vlast
uz pomoć njih,to bi već bilo malo previše,ali nikada se nezna.
Uloga igare u životu se ogleda u sledećem:
1) Ispunjenje slobodnog vremena
2) Igrom, čovek utoljava glad za neizvesnošću,a na kraju mu postaje apsolutno jasno,da li je sam u ulozi heroja,ili pajaca
3) Ispunjenje takmičarskog duha,odnosno,zadovoljenje potrebe za samodokazivanjem
4)
Težnja ka brzom i lakom sticanju bogatstva,što većina igrača negira.I
zaista,to pre svega zavisi od vrste igre,kao i od osobina samoga igrača
5) Trening,ali istovremeno i provera sopstvenih intelektualnih sposobnosti
6) Borba snage duha,protiv sila slučajnosti
7) Kroz Društvene igre se često ulazi i u pojedine socijalne krugove,tj. sklapaju se nova poznanstva i prijateljstva
8) Igra predstavlja specifičan oblik seksualnog zadovoljstva.Ovu teoriju je naravno razvio Zigmund Frojid
9) Jedan oblik „Mazohizma“,koji se krije u svakome od nas
10)Bežanje u svet druge realnosti

Za
igre se koristi i najrazličitija oprema.Svakako su najrasprostranjenije
Igre sa Kartama,ali postoje i igre sa Kockicama,Dominama,Igre na Tabli i mnoge druge.

Čovek igra samo tada,kada je u punom smislu reči ČOVEK i on postaje čovekom samo tada,kada igra“

znam neke koji prestanu bit ljudi kad igraju

Ma oni nisu ni bili ljudi,samo su izgledali čovekoliko.
A igra je razotkrila njihovu pravu vrednost.

zebracat je napisao/la:

Čovek igra samo tada,kada je u punom smislu reči ČOVEK i on postaje čovekom samo tada,kada igra“

znam neke koji prestanu bit ljudi kad igraju

Da, znam i ja takve i zbog takvih mi se zgadila Bela

Zapravo, kada igra prestane biti zabavna i kada više nitko ili neki ne uživaju - to više nije ni igra

E ja baš na protiv,volim kada se zakuva i kada ide na granici žileta.
Ne volim neozbiljne i nezainteresovane igrače.
A na žalost,motiv je ipak pre svega novac za većinu.Tako da sam bio stalno prinuđen da igram u lovu,kao bi bilo zanimljivije.
A kad spomenuste Belu.Evo sad se sećam da su u njoj i kod nas stalno bile neke sporne situacije.Problem je, što prvi preuzima igru ili goovri dalje,a pri tome ne bi smeo dobiti znak od partnera.I onda uvek bude ono poznato,pa kako ne vidiš,dao sam ti znak.
Ipak,zlatno pravilo kod mene je,da sve što igram,mora biti stroga tišina i bez ikakvih komentara.A posebno je problem što ljudi u Preferansu navikli da pametuju.Mene to nervira strašno.Kao što se ježim u kladionici u nedelju uveče,posle odigranog kola,svi su znali,a niko ne dobi ništa.

Hm slazem se da je za igru potrebno ozbiljnosti i gust je kada svi zabriju...ali isto tako,treba razlikovati zainteresirane ljude koji se opet dijele na postene i nepostene.
PO meni igrajuci nekakav boardgame s igracem koji nije posten pa cheata nema nikakavoga smisla jer primjetio sam da vecina bg-a(ozbiljnih) pati od nedostatka kontrole! Zelim reci da neposten igrac uvijek moze dobiti koji bod/figuricu/resource s mogucnosti ravnoj nula da netko to zamijeti...ja sam imao srecu da nisam nikada imao problema sa ljudima oko mene,ali opet kada se sjetim koliko to moze upropastiti igru

Po meni je to jedini ozbiljni nedostatak BG-a,stvarno moras biti siguran da je cijlea ekipa postena

hm hm .. nepošteni boardgejmaš? Kaj ima i takvih
Grozno

Ne znam ali bojim se susreta s takvim:D

buraz je napisao/la:hm hm .. nepošteni boardgejmaš? Kaj ima i takvih
Grozno

Ne razumijem takve likove. Ako je cilj neke društvene igre dobro se zabaviti, što je to tako zabavno u varanju

Ili se tu radi o liječenju vlastitih frustracija? U tom slučaju bio bi red od takvog da bar plati cugu ostalima jer mu služe ko psihijatri. A znate li koliko su skupi privatni psihijatri?